Бежична сензорска мрежа може се сматрати три дела мреже за прикупљање података, дистрибутивном мрежом и центром за управљање. Његове главне компоненте су чворови интегрисани са сензорима, јединицама за обраду података и комуникацијским модулима, сваки чвор протоколом ради формирања дистрибуиране мреже, а затим прикупљени подаци путем оптимизације радио таласима који се преносе у центар за обраду информација.
Пошто је број чворова огроман и налази се у окружењу које се стално мења, он има јединствену "личност" која се разликује од оне уобичајене сензорске мреже. Прво је карактеристика која није у центру и само се организује. У бежичној сензорској мрежи сви чворови су једнаког статуса, не постоји унапред одређени центар, сваки чвор кроз дистрибуиране алгоритме да се међусобно координирају, у случају да нема надзора, чвор може аутоматски организовати мрежу за мерење. Будући да нема центра, мрежа није угрожена искључењем једног чвора.
Друга је динамичка променљивост топологије мреже. Чворови у мрежи су у променљивом окружењу и њихово стање се у складу с тим мења, а топологија мреже се непрестано мења због нестабилности канала бежичне комуникације, који нико не може тачно предвидети.
Трећи је ограничени преносни капацитет. Бежичне сензорске мреже преносе податке путем радио таласа, а иако су проблеми са ожичењем елиминисани, мала ширина појаса је природна мана у односу на ожичене мреже. У исто време, постоје и сигнали који ометају један другог, а сам сигнал непрестано пропада и тако даље. Међутим, будући да количина података коју преноси један чвор није велика, овај недостатак се и даље може толерисати.
Четврта је граница енергије. Да би се измериле специфичне вредности стварног света, чворови бежичног појачала сигнала су густо распоређени у подручју које се мери, а метода вештачког пуњења енергије више није применљива. Сваки чвор резервише енергију која се може дуго користити, или црпи енергију (соларну енергију) извана.
Пето је питање безбедности. Бежични канали, ограничена енергија и дистрибуирана контрола чине бежичне сензорске мреже рањивијима за напад. Пасивно прислушкивање, активна провала и ускраћивање услуге су уобичајени начини напада. Стога је сигурност у критичном дизајну мреже.
